Ovako usput...
(for mr. Perfect)
05.02.2007. | 19:10 | Path trough the blinding light... 6 | printaj... | # | ^
Ovih dana sjetim te se često...
Znam da me dugo nije bilo al nemam se kome ispričavat... ovo je ionako moje malo carstvo za koje rijetki znaju tako da su oni dovoljno u kontaktu i bez ovoga. Nego, puklo me baš neš jako... Dosta se toga kod mene izdogađalo od početka godine i ja stvarno više neznam šta osjećam. Upućeni znaju o čemu ja to pa ne želim baš u detalje... jer ipak ne znaju svi sve!! 
Trenutno neznam u kojoj sam fazi. Do malo prije sam bila u strašnom bedu. Htjela sam plakati. Danas u školi cijeli dan puštam "Moje prvo neverstvo" i to me podsjeća na njega... Pa zašto napokon ne shvatim da je zabranjeno voće najslađe? Zašto se ne maknem od takvih?
Već sam pričala o tome kako sam voljela jednom davno...
Ali to je iza mene i jednostavno me više ne dira, stvarno, i sretna sam zbog toga! Nego, nije sada o tome riječ. Iza te "ljubavi" ostale su posljedice koje me unesrećuju.
Ja ne znam šta je meni točno ali... čini se da sam zaboravila šta znači voljeti. Bojim se da se tog osjećaja neću još dugo sjećati...
...Moje je srce postalo kamen...
Zapravo, ponaša se poput onih topljivih stijena-izgleda tako čvrsto i otporno no zapravo pati, trune... Tu i tamo koja suza klizi niz lice u nadi da će sve jednom biti bolje. Samo želim da se vrati ona stara naivnost koja mi je ustvari predstavila taj "pinky world".
Nažalost, vjerojatno tako neće biti više nikada i toga sam svjesna. Sada samo ostaje na meni da se naučim nositi sa posljedicama koje su ostale i koje će se osjećati zauvijek.
Ma znam da ovo sve sad ispada kao da previše dramim! Nije tako, nego sam jednostavno zbunjena. Svi vi koji dolazite na ovaj blog ste osobe do kojih mi je stalo... ili sam jednostavno stekla neko povjerenje...
Polako gubim inspiraciju i neznam šta sam htjela napisat... Sve je tako zbunjeno i isprepleteno, ja sam se zaboravila izražavat a i preumorna sam. Samo, htjela sam vam reći kako mi je...
Sve se nakuplja u meni i doista to želim podjeliti s nekim. Onak, nemogu vjerovat da svaki put radim iste greške! Baš svaki put se zaje***! Pristanem na igru ali to završi nečim šta je veće od zabave. Ma glupa sam. Dobro mi je reko jedan dečko jednom:
"Pazi s kime spavaš (LoL? metafora ljudi! ili...), nemoj previše bit slobodna da se ne desi neš više..."
A jesam glupa šta sam mu se smijala tad pokušavajući dokazat da sam flegma. Ma jebeno! A sada, kada se sve tako srušilo, sve se ponovo vratilo... sav je taj teret na mome srcu. Ni sama neznam šta mi je? Jer, zaljubljena nisam... al boli me... neko razočarenje, biće...
Razočarana sam u sebe. Nemogu vjerovat šta im dopuštam... hm! Svi tako gaze po mojim osjećajima. Al nisu oni krivi kada im dopustim svaki put...
nisam to zaslužila..."
Inače mi je sve super drugo. Iako to ne primjećujem ali tako je. Imam prekrasnu prijateljicu, bLentu svog koj me drži na životu kada nema seka... Imam i ostale dobre prijatelje i super curke u razredu. Stvarno bi trebala uživat u životu... ali tako je kako je! Vjerojatno neće bit dobro sve dok ću se obazirati na gluposti. Sve dok neću naučiti cijenit sitnice...
..::U STIHOVIMA::..
da oteram od sebe jutra siva
bicu sama ovog vikenda
podseti me da sam ziva
Refren
Moje prvo bio si neverstvo
ovih dana setim te se cesto
kad me vredja, kad okrene mi ledja
na tebe pomislim
Moje prvo bio si neverstvo
niti ljubav, niti prijateljstvo
jedino sa tobom mogu opet
da ga prevarim"
"Te noci slusala sam srce svoje
bolje da nisam
htela sam da budem tvoja
nezna svila, to sam i bila
zeleo si moje telo
poljupce i srce vrelo
a ljubav, to samnom nisi hteo"
"Pametna je, da te zadrzi je znala
nije ko ja glupa ispala"
"Dodji i uzmi me
grubo i nezno u jedan isti mah
dodji i uzmi me
zelim na vratu da osetim tvoj dah
Dodji i uzmi me
ugasi zar na mojim usnama
oprosticu ti sve
dodji i uzmi me
Spremas se da izadjes sa drugovima
a ja ovde ostajem sama
ko licemerni gad uvaljuljes mi pricu
da za damu nije kafana"
Evo, samo da mi malo pomogne... Za moju dušu...
24.01.2007. | 15:40 | Path trough the blinding light... 13 | printaj... | # | ^
Dva su loša ubila Miloša :)
Glup naslov... heh!! Al to je zato kaj sam to cijelu prošlu noć pjevala ne obazirući se na svoj malo strgani glas za koj je zaslužan moj, popularno zvan, Blento... joj, joj, kad te se dočepam, gotova si!!!
Kak je bilo zakoon!! Da vam se slušat?! Ajde, plizzzz!! :) pa vojim ja vas sve... :)
Prvo sam jučer ujutro došla u jasku kod seka... onak, malo smo pričale i onda smo Ana i ja otišle u Mar na kavu. Njama, Nescaffe ice, uuuuuuu finoOo!! :) tam smo bile oko sat vremena, pričale i tak... Na kratko smo se vratile doma pa smo opet išle malo u šetnju. Zvale smo i Martina al on je moro u Cvetković... hm, ok! Sjedile smo kod škole pa su došli Mačak i Šepa. O, Bože, čudnih li ljudi... bilo je malo perverzno, lol! Onak, Ana se tam nateže sa Šepom, heh kak smo je zajebavali... a jadan Mačak, on sjedi, šuti. Negdje ljubomoran na Šepu! Jebote Ana, kolko se samo dečki zatreskalo u tebe. Pa di ih sve nađeš? I kaj je onda bilo? Joj, da... ovi dva se natežu a ja se trgam... onak, sam su nam kokice još falile... :)
U, da, vjenčala sam Šepu i Anu, lol! Onak, zavjeti i sve to ko na pravom vjenčanju. Samo kaj nisam pitala jel se netko tome protivi. Ups, možda bi Mačak progovorio, hm...?!
E, a taj Mačak... dobar dečec... samo ne želi shvatiti da su njega i Martina razdvojili u bolnici. Oni su zapravo braća blizanci! Joj, ljudi, šta jedino ja tu uočavam sličnost? 
Onak, proučite ih malo, Isuse, pa isti su... Jedine su razlike to kaj su Martinove oči plave i Mačkova kosa duža. E, isti, isti! Onak, usnice, zubi (dobro, ovaj ima malo razdvojenije :), neke fore, smijeh, glas sličan dok se deru... joj, joj! Pa vi svi živite u zabludi!!! Aj, ok, dosta bi bilo o tome...
Bile smo tam negdje do skoro šest pa smo otišle doma...
Ana je zvala Ivanu, razrađivala plan sa Renatom i dečkima iz Domagovića tak da nam je vrijeme brezo prošlo... ne znam kolko je bilo kad smo krenule na Stross da se nađemo s njima. A bilo nam je glupo jer su rekli da se vraćaju doma u 11 zbog tog kaj Stipić tad mora ić... al nea veze! Bili smo s njima malo tam ispred Stelle i onda smo se kao trebali ić nać s Renatom kod donje Fife.
Jebote, kak njih dve kompliciraju. Onak, Jurelinac si je jadan zamalo mob sjebo jer se Ana histerično derala na njega da joj posudi za poziv. A siromak mali baci joj mob prek ceste u nadi da će ga ova ulovit. Ah, Jurelinac, Jurelinac, ti živiš u zabludi
I kad smo se napokon našle s Renatom na Strossu, živčane jer ne znamo kak će sve to na kraju ispasti, krenule smo doma ostavit stvari. A kak smo mokre bile, onak, cijelu sam Jasku pretrčala. Uh!! Al, fala ti bože na mobitelu i pametnim dečkima i Crnoj cesti pa smo se uspjele opet dogovoriti i nać u Stelli.
Ovi su igrali biljar, meni se spavalo... sam smo pušili i šutjeli. Iskreno, bila mi je to malo naporna situacija. Al dobro, bilo je bolje kasnije...
Otišli smo otpratit Stipića na vlak jer su dečki rekli da će još ostat s nama! E, a Ana i ja se cerekale ko lude. Onak, svi šute a mi se smiiijemooo!! Na kraju su rekli i oni idu tak da sam ostala malo zbunjena. Sljedeće čega se sjećam je to da smo bile u vlaku za Domavagović skupa s njima, lol! A Anin mobitel sam osto na stanici... hm... al, fala Bogu na Stipiću i Natali koja ga je uzela i nadam se da je sad LG pet kod Ane...
Sjedili smo tam na stanici i pričali. Željko, Dragan i Stipić su otišli tam nekam.. doma?! Ma neznam, nije i važno...
Mi smo očekivale da će se vratit s autom pa idemo u Jasku natrag... al nee, kaj bi oni?! Mi, naravno, krenuli prema njima da vidimo di su... jer nam nije na pamet padalo da ostanemo cijelu noć tamo... onak, kome se da čekat vlak skroz do ujutro? A ni starci nam ne daju, jebote, ja nisam ni van smijela a di pak u Domagović cijelu noć!
Hodamo mi, hodamo kad viš neš iskoči iz grmlja. To su bili oni, kao krenuli prema nama. Ugl, uputismo se mi onda prema nekud... lol! Fakat, ne znam još uvijek koj nam je plan bio...
Otišli smo tam nekam Bogu iza nogu do nekog igrališta nogometnog. Meni i Ani se pišalo pa nam je Dragan dao mob da si svijetlimo s blicem, a oni su otišli u tam neku kućicu koja je valjda od tam tog... nogometnog kluba il kaj već?!
Heh, onak, ja i Ana svijetlimo sebi s mobom i crkavamo od smijeha! Isuse, nisam popila ni gutljaj alkohola a bila sam totalno neka čudna, opićena! Čak sam, dok smo se vraćale njima, pokupila neku tablu na kojoj piše:
onak, uopće ne kužim, lol! Ana je sam rekla:
a ja se trgala, ko i na sve do tada
Jedva sam ušla unutra kroz prozor jel su me boljele ruke od tog znaka, teško! A skužile smo da je mali Dragan narikto snimanje i onda smo to sve ponovo slušale prije nego smo pobrisale, Joj, joj! Sramota!
E, ljudi! Na vašu sreću... meni se više ne da pisat... hm... sam ću ukratko!
Prvo smo sjedili. Kasnije počeli igrati bocu istine ili ti Fantu. Hm... bilo je svega. Od lizanja sve ga i svačega, uvlačenja ruku u sve i svašta pa do svih načina ljubljenja... joj, joj! A Renatica nam bila gladna, boljela ju glava. Hm... Odlučili smo krenut. Vidli neki auto pa smo se sakrivali...
Bilo je tri sata. Tražili smo prijevoz... nije ga bilo. Renata nadrkana jer nema kaj za jest! Mića i Ićo (pazi nadimke) odu po klopu. Mićo se sam vraća sa pola kruha i dve banane! A jesu djagiii... Nemamo kak doma. Ja pizdim, Renata jauče, dečki pokušavaju neš smislit, a Ana leži na cesti u nadi da ćemo neš smislit... lol! Na kraju smo se najele i krenule prema Novakima. Pehaka!
E, pješice po Domagoviću do Novaka. Onak, koma. Ko u nekim hororcima. Nas tri izmučene idemo, mrak da nemre bit veći a oko nas polja... samo polja! Joj, joj... strašno! Al nije nas bilo previše strah. Brijem da su uplašeniji bili oni koji su vidli naše zastrašujuće face in the middle of nowhere... buuu!! Heh!
Al su naišli, negdje kad smo već valjda bili u Novakima, neki dečki (kasnije smo skontale da je jedan od njih bio Dedić... molim? Pa kaj ne da je on zgodan?!).
Ja sam prvo govorila da ne želim stopirat, al ipak... hm, to ili onaj koma mrak? Neodlučna sam... ugl, ti su nas dečki pokupili i otpeljali do Strossa tak da smo već (?!) u pol pet bile doma... Al ok! Dobro je sve dok moja mama ne sazna za to...
A sad, nakon ovakvog zamornog posta, vas napuštam uz najveću pusu na svijetux...SLJIKICE...x
Renata, CHILL OUT! s tim štapom... lol
Željko
Željko, Mića, Dragan i Ićo
..isto!!
19.11.2006. | 21:00 | Path trough the blinding light... 48 | printaj... | # | ^
Tuga me za tebe veže...
(ovaj post pisala sam na mobitelu oko 16 h. Još nisam bila doma. Kada smo se vraćali pljuštalo je. Autocesta je izgledala kao stvorena za sabraćajku koju sam ja toliko priželjkivala. Možda se čini čudno ali u jednom trenu zamalo smo se sudarili s jednim autom... no nešto nas je spriječilo... koma! A ja sam samo htijela da sve završi jednom zauvijek!)
Čudno je to kako se u samo jednoj sekundi mogu rasprsnuti svi naši snovi i nadanja... A zašto? Zbog obične, proklete ljudske gluposti. I šta se onda desi? Ništa, ama baš ništa. Sve je ravno, ne reagira... Osim jednog djela mene koj se svim snagama trudi opstati-srce.
Onako maleno i slabašno pokušava me održati na životu, uveseliti. Govori mi kako ima gorih stvari, da ne plačem. Podsjeća me na rečenicu koja me jednom davno znala oraspoložiti:
„Nakon kiše uvijek dolazi sunce.“
Ma zaboli me! Meni sunce očito nije suđeno. Za mene je kiša. Ha! Koja ironija. Baš se sada vani spustio pljusak.
To nebo plače sa mnom...
Plače jer ne može vjerovati da sam opet ostala povrijeđena, sama... Zašto se sve događa baš meni? Znam da nisam savršena, al zar sam baš toliko tuge zaslužila?
E, pa ja mislim da nisam.
Onak, činilo mi se kako sam napokon sretna-savršena frendica, bliže se praznici, dolazi mi seka... I još se probudim neobično pozitivna. Bila sam zadovoljna onime što sam vidjela u ogledalu. A sada? Sada izgledam užasno. Obrazi me peku, već su izblijedjeli od suza, a kosa je totalno u nekakvom neredu. Trebala sam znati:
Ta formula je tako jednostavna, a ja ju još nisam upamtila. Oduvijek sam znala da su formule važne za rješavanje zadataka, ali jednostavno sam bila lijena naučiti ih.
Možda to sve zvuči smiješno, ne znam... Samo znam da je moje srce već toliko razočarenja doživjelo da više nikome ne može i ne želi vjerovati. Ali nije važno, zaboli me za sve! Uništili su me i došao je kraj mojoj sreći.
Dobro došli u svijet „Ledene kraljice“
(posvećeno Njoj)
01.11.2006. | 19:46 | Path trough the blinding light... 44 | printaj... | # | ^
Baš sam sretna, tako sretna što ih imam...
Odlučila sam se malo više posvetit ovom blogeku jer ga jako volim...
O naj stari blog me živcira i to nevjerojatno. Tako mi je naporno pisati ga jer je pretmuran. Ali sad, kad mi dođe seka preuredit ću ga pa će, mislim, sve biti bolje!
A zašto sam happy?!
Pa onak... danas mi u školi nije bilo niš posebno ali je kasnije bilo predobro. Moj blento i ja smo se fakat nacerekali. Poslije škole smo išle do njenog dečka, mislim sam po njega, i onda smo se fakat ludo nasmijali. Totalno smo se zajebavali i baš sam happy zbog svega. Volim svog blentu i njenog dečka. Fakat je drag i sretna sam jer su skupa. Moj blento to zaslužuje
Zajebavali smo dečka koj mi se kao sviđa. Ma ne da mi se sviđa... a zapravo, da!
Neznam više ništa...
Ugl, zajebavali smo ga. Velim ja da ga idemo zvat i pitat jer ima još kaj trave od vikenda da nam dorufa. Započne on neku spiku sa blentinim dečkom a mi crkavamo od smijeha. Ma svi smo mi legende!! Ugl, da ne duljim jer mi se neda pisat.
Jedva čekam preksutra jer dođe seka pa ćemo se ludirat. Tak ću bit happy kaj će uz mene bit GOTOVO sve osobe koje tolko obožavam. Seka će napokon dobro upoznat blentu i njenog dečka, sve moje frendove i mjesta na koja idemo...
Samo se iskreno nadam da će joj se sviđat...
Juče mi je isto lijepo bilo, super!! Bila sam tam di su mi svi i di volim ić..
Al trenutno neam inspirejšn jer me ubija to kaj nesmim spominjat imena, al hu kers...
Sad se lijepo pokupljam i pozdravljam sve drage ljude u svom životu
30.10.2006. | 19:04 | Path trough the blinding light... 0 | printaj... | # | ^
Dear diary...
Za početak jedan svim ljudima dobre volje...
Ko bi reko da ću ja pisat happy posteke tu? Bila sam uvjerena da je ovo moj mali web dnevnik u kojem ću reći sve što me muči... ali nisam ja kriva šta sam sretna!! I sad ispada da je moj pravi blog depresivniji od ovog. Al ko ga je, glavno da je meni srčeko na mjestu. Ovdje ću bez problema pisati sve što me guši, baš zakoon! Tak sam happy... volim sve oko sebe...
Zapravo, ne!
Al nema veze... jooj, a baš volim ovaj blog. Tak je cakani
A ne ko onaj moj, bljaaak! Baš je onak neki darky, ne svđa mi se više... nije mi ga ni gušt pisat... Ma ovo je od sad moj fancy blog, moj mali šareni kutak kojem sve mogu reč:)
Ako sam nekom dosadna ne mora me ni čitat. Ja sam sretna i ne želim si to pokvarit.
A jedino šta trenutno ne valja je ona-ta... ma fuj!! Gadna je, nevrijedno spomena. Upropaštava tuđu sreću. Ona je najobičniji emocionalni vampir. Jede meni drage stvari samo da me upropasti. Ali nejde to samo tako dušo, ne, ne! Ja imam svog blentu kojeg volim i nas ništa neće razdvojit. I jednom ćemo joj dokazat da smo uspjele, da imamo jedna drugu i ništa nam ne može. A i kad mi dođe moje malo pojačanje. Moja najslađa i najljpša bubica koja mi toliko fali. E, onda će gospođica Ja Sam Najgadnija Osoba Na Svijetu vidjet kome se ona suprostavila, weeee!!
Dobro uvijek pobjedi... makar nam se to možda tako i ne čini...
27.10.2006. | 12:45 | Path trough the blinding light... 4 | printaj... | # | ^
Burn inside...
Ja sam samo jedna obična cura, naizgled prosječna.
Makar, sve sam više i sigurna u to... - svijet je danas okrutan, mi mladi radimo svašta kako bi zataškali bol koju nosimo duboko u sebi tako da je sve što radim poprilično normalno.
Režem se (poznatije kao samoozlijeđivanje), pušim (ovisna sam), pijem (ako netko u društvu pije moram i ja, i to do kraja. Žalosno je što sam svaki put uvjerena da će mi alkohol pomoći), imala sam bulimiju, povračala nakon svakog zalogaja i zamalo se pozdravila sa ovim svijetom.
Trenutno sam sretna. Imam super prijateljicu, dvije sestrične (seke) koje obožavam, i nadu da će biti još bolje.
U srcu čuvam njegovo ime... bilo je to davno ali još traje... ne na isti način. Samo, kako on kaže:
"...shvati to, ne kao pogrešku, nego kao prekrasni period u kojem si bila i sretna i nesretna..."
...a baš je sladak:)
Sigurna sam da nisam zaljubljena u njega ali isto tako znam da ga još volim, ali kao kvalitetnu osobu, dobrog prijatelja... i ništa više...
A, da li sam zaljubljena? E, to još neznam... mislim, možda se i zatreskala jesam. I to čak u tri dečka, ali nisam sigurna... hehhe, zanimljivo...
Jedan od njih trojice ovoga mi je ljeta darovao nezaboravno iskustvo... mmm... i to me na neki način privlači njemu, drugi je drag i predobra osoba... a ovaj treći? Ma on je samo sexy objekt, hehehe:)
Ne bih više o tome, neznam šta da pišem... samo se iskreno nadam da će mi ovaj blog pomoći da bolje upoznam samu sebe...
26.10.2006. | 07:49 | Path trough the blinding light... 4 | printaj... | # | ^
